Лош послушник и старчева љубав

Прво послушање ми је било да чувам виноград и, наравно, поред мене послушника, обрали су виноград. Онда су ми дали да чувам овце. Имали смо ливаду поред Мораве. Дали су ми часослов да читам и ја тако задремам, и одједанпут се пробудим, а оваца нема, све овце отишле у њиву. Поједоше овце пасуљ. Знам доћи ће домаћин, то је наш наполичар, па ће да се жали код старешине и онда ће мене да грде што нисам чувао добро. Дошао је тај човек, жалио се старешини, али ми нико ништа није приговорио, него дошао економ па каже: „Баћушка ти је благословио друго послушање, да чуваш краве“. А тамо је Морава пуно направила муља и тамо су наполичари направили баште. Имали смо шест крава, читам ја часослов, бројим, ту су све краве, све ми се чини да су краве ту. Међутим, кад сам погледао, нема једне старе краве! Кад она – прошла једну башту, другу... све уништила, а тек почеле да завијају главице купуса. Ја чекам и мислим се: сад ће газда доћи са мотиком, да ме бије. Он је после дошао у манастир да се жали због упропашћене баште. Дође касније економ и каже ми:“Баћушка ти је благословио друго послушање, ти ћеш да будеш трпезар и у цркви ћеш да додајеш кадионицу. Нико, човече, да ми каже: што ниси чувао краве, шта си то радио, ама нико ништа, нико да ме опомене. Невероватно! Из архимандрита Амвросија је избијала изразита љубав, невероватна. То се видело код њега. А то значи да је он правилно схватио живот од Стараца тамо из Оптинске пустиње, схватио је оно што је најдрагоценије – љубав.   (Старац Тадеј)