Младић, брат мој, птице је за опроштење молио: то изгледа скоро
бесмислено, али је истина, јер је све као океан, све тече и додирује се:
на једном месту додирнеш, на другом крају света одјекује. Нека је
безумље птице за опроштење молити, али и птицама би било лакше, и
детету, и свакој животињи око тебе, кад би ти само био бољи но што си
сад - макар за мрвицу. Све је као океан, кажем вам. Тада би се и птицама
почео молити, васионском љубављу мучен, као у неком усхићењу - молио
би их да ти и оне твоје грехе опросте. Цени усхићење, ма како оно
људима изгледало бесмислено. Пријатељи моји, молите радост од Бога.
Будите радосни као деца, као птичице небеске. И нека вас у вашем делању
не буни грех људски; не бојте се да ће он затрти дело ваше, и да му неће
дати да се изврши. Не говорите: ,,Јак је грех, јака безбожност, јака
рђава средина, а ми смо усамљени и немоћни, сатреће нас рђава средина и
неће дати да се изврши добро дело.’’ Клоните се, децо, те слабости!
Једини је ту спас: узми и учини себе одговорним за сав грех људски. А
то, пријатељу, и јесте тако: јер чим ти себе искрено учиниш одговорним
за све и свакога, онога часа ћеш увидети да тако и јесте у самој ствари,
и да ти и јеси за све и за свакога крив. А пребацујући своју леност и
своју немоћ на људе, свршићеш тиме да ћеш се припојити сатанској
гордости и на Бога ћеш узроптати. (Ф.М. Достојевски)Океан
Младић, брат мој, птице је за опроштење молио: то изгледа скоро
бесмислено, али је истина, јер је све као океан, све тече и додирује се:
на једном месту додирнеш, на другом крају света одјекује. Нека је
безумље птице за опроштење молити, али и птицама би било лакше, и
детету, и свакој животињи око тебе, кад би ти само био бољи но што си
сад - макар за мрвицу. Све је као океан, кажем вам. Тада би се и птицама
почео молити, васионском љубављу мучен, као у неком усхићењу - молио
би их да ти и оне твоје грехе опросте. Цени усхићење, ма како оно
људима изгледало бесмислено. Пријатељи моји, молите радост од Бога.
Будите радосни као деца, као птичице небеске. И нека вас у вашем делању
не буни грех људски; не бојте се да ће он затрти дело ваше, и да му неће
дати да се изврши. Не говорите: ,,Јак је грех, јака безбожност, јака
рђава средина, а ми смо усамљени и немоћни, сатреће нас рђава средина и
неће дати да се изврши добро дело.’’ Клоните се, децо, те слабости!
Једини је ту спас: узми и учини себе одговорним за сав грех људски. А
то, пријатељу, и јесте тако: јер чим ти себе искрено учиниш одговорним
за све и свакога, онога часа ћеш увидети да тако и јесте у самој ствари,
и да ти и јеси за све и за свакога крив. А пребацујући своју леност и
своју немоћ на људе, свршићеш тиме да ћеш се припојити сатанској
гордости и на Бога ћеш узроптати. (Ф.М. Достојевски)