Недавно је један човек у нашем крају обешен за злочин. Он се дубоко и
искрено кајао, плачући и ридајући због свог злог дела. Толико се молио
Богу уз пут ка вешалима и под вешалима, и клањао се људима око себе
вичући: опростите ми, браћо, опростите ми - да су се сви расплакали.
Много пута целивао је свештенику руку и крст и сав дрхтећи молио: оче,
моли се Богу, да ми опрости! Неко од присутних причао нам је после:
осећали смо се, као да испраћамо на онај свет не злочинца но свеца! Тако
се лако кроз покајање може променити сва унутрашњост човекова. (Св.
владика Николај)
