"Лепе су јутарње зоре, лепе су звездане ноћи, лепа су мирисна пролећа и
златне јесени, али је од свега на свету лепша и кориснија добра и
племенита човекова душа. Због ње ваљда и сунце сија, због ње трепере
звезде, због ње је и Син Божји сишао на земљу, због ње је Његово
Јеванђеље, због ње су цркве и манастири, због ње празници и службе
Божје. Све да се у души човековој пробуди оно што је добро и лепо. Све
да се у срцу човековом покрене она благородност и великодушност која
чини да живот постаје узвишен. Вредан и леп. Нека би дао Бог да та
доброта освоји и наша срца, те да и наши домови буду као неки мали Божји
храмови у којима ће и из којих ће вејати дух Христовог Јеванђеља: дух
великодушности, честитости и љубави!" (Владика Хризостом)