Не дозволи, да Сунце буде племенитије од тебе и да оно може обасјавати и
добре и зле, а ти да не можеш зрачити добром вољом и према пријатељима и
према непријатељима. Не дозволи, да вода буде кориснија од тебе и
чистим и нечистим, него се радуј када те и докле те људи потребују, да
им будеш од добре услуге. На устајалу воду не иде ни во ни периља.
Говори ли вода волу: теби допуштам да ме пијеш, а магарцу: теби не
допуштам? Или се подједнако даје и једном и другом. Не дозволи да
земља буде стрпљивија од тебе, било кад је ору за жито, било кад је
табају за друм. Буди стрпљив као земља, јер си намењен за вишу част него
сва земља. Не дозволи, да се звездани свод блиста већим сјајем од душе
твоје. Јер је у теби Онај, који је сковао звездани свод и који га може и
расковати у ништа. Ах, брате мој, ти си син, а свод небесни је ствар.
(Свети владика Николај)
